13. septembar 2024.
Najbitniji faktori za dugoročni napredak su motivacija i istrajnost uprkos preprekama
U vreme kada se telu posvećuje sve veća pažnja, zbog čega je fokus usmeren na striktno fizičke osobine, treninzi na ovim prostorima uglavnom su okrenuti ka značaju ishrane, sna i ka izboru fizičkih aktivnosti.
Međutim, bilo da li govorimo o vežbanju ili poslovnom uspehu, najbitniji faktori za dugoročnu dobit u svim oblastima su motivacija i istrajnost uprkos preprekama.
Zato Feli platforma u svoj paket, pored trenera i/ili nutricioniste, integriše i psihološku podršku. Mi smo sebi najvažniji životni projekat, a kvalitetu naše usluge značajno doprinosi upravo individualizovana podrška.
Samim tim, vodimo računa da ti pružimo adekvatnu reakciju (sliku ili tekst) na tvoje potrebe. Ovo što sledi objašnjava zbog čega će ti na putu psihofizičke transformacije najbolji prijatelj biti psiholog.
Ova dva tipa motivacije objasnićemo kroz primer.
Čovek koji promeni posao zbog bolje plate i benefita, ukoliko ne radi ono što zaista voli, često postane sklon nečemu što se zove fluktuacija, tj. stalno menjanje posla, sve dok ne završi na poziciji na kojoj možda i manje zarađuje, ali je spreman na tu žrtvu jer uviđa koliko taj, iako manje plaćen posao, znači za njegovo mentalno zdravlje.
To je zbog toga što je naš mentalni aparat konstruisan da traži aktivnosti koje su nagrađujuće same po sebi. Umesto da se oslanjanja na ekstrinzične (spoljašnje) izvore motivacije, ljudi postaju pozitivno opčinjeni unutrašnjim motivima.
To su one situacije koje te čine srećnom i tada želiš da ponoviš to iskustvo jer ono ima vrednost samo po sebi. Tada si intrinzično (unutrašnje) motivisana. Naučićemo te kako da dostigneš veće samopouzdanje, da na tebe manje utiče to da li je lep dan, da li si popila ukusan proteinski šejk ili imaš idealne proporcije.
Vremenom, trening postaje tvoj način života i integralni deo tebe. Benefiti treninga na tvoje telo i um bivaju nagrada sama po sebi i razlog da preskočiš odlazak na kafu sa prijateljima. Ako si se nekad pitala zašto bi neko na odmoru tražio hotel sa teretanom da se u njoj vežbajući umara – odgovor leži upravo u intrinzičnoj motivaciji.
Brz život nameće i tendencije ka kratkoročnim, odnosno instant zadovoljstvima. U kontekstu brige o telu, to se vidi u dijetama ili estetskim intervencijama koje obećavaju brze rezultate.
Međutim, nema kvaliteta bez dugoročnog protoka vremena. Zato psiholozi nastoje da usvoje filozofiju dugoročnog hedonizma. Međutim, dugoročni rezultati zahtevaju žrtvu i odricanje, što se kosi sa postulatima postmodernog života.
Naša uloga je da ti ojačamo kapacitet, spremnost kao i samopouzdanje, da se odrekneš određenog životnog stila. Da žrtvuješ neke aktivnosti i nešto svog vremena i da uložiš trud da disciplinuješ pristup prema ishrani i vežbanju. Da budeš istrajna u prihvatanju i prevazilaženju neprijatnosti, zarad dugoročne dobiti.
Tako razvijaš otpornost i postaješ vična da bez obzira na okolnosti ulažeš napor da se izdigneš iz situacije i da pronađeš rešenje. Štaviše, umesto da bežiš od izazova, spremnija si da ih prigrliš i tretiraš kao avanturu, jer sada znaš da ćeš samo tako uspeti da se razvijaš.
Vežbanje jača i mozak, a trening poboljšava pažnju i memorijske kapacitete. To, ukratko, znači da vežbanjem postaješ produktivnija i u porodičnoj i u poslovnoj sredini.
Ulice, kafići i javni prevoz puni su ljudi koji nisu psihološki prisutni. Možemo da vidimo da oni anksiozno razmišljaju o nečemu. Obaveze i neizvesnost samo doprinose ostajanju u tom začaranom krugu. Drugi pak, stalno preispituju prošlost.
Nasuprot takvom stavu, vežbanje podstiče prisutnost u trenutku, kroz vezu mozga i mišića. Dok grčimo ili opuštamo mišić, fokusiranje na tenziju i rasterećenje u njemu, jača regiju mozga zaduženu za donošenje odluka i racionalno, promišljeno ponašanje. Vežbanje jača tvoju sklonost da plivaš u neizvesnosti i preuzmeš kontrolu nad stvarima koje su u tvom domenu. Zaljubićeš se u sam proces, a ne u krajnji cilj. I postaćeš upornija da prevaziđeš sve prepreke na tom putu.
Vežbanje podstiče i tvoj emotivni razvoj. A najpre redukuje anskcioznost i depresivnost.
Tokom vežbanja oslobađaš dopamin koji pored gore pomenutih kognitivnih aspekata predstavlja i neurotransmiter koji čini kolo sreće. On pojačava tvoju tendenciju da uživaš u nekoj aktivnosti kao i tvoje zadovoljstvo. Bolje raspoloženje automatski znači i da si korisnija svom okruženju, porodici, prijateljima i kolegama.
Reklame obično perpetuiraju seksualizaciju ženskog tela i nameću tendenciju socijalnog poređenja sa drugim ženama i idealom koji treba ostvariti. A pošto to nije lako, ono često rezultuje sniženim samopouzdanjem i samovrednovanjem.
Neretko se žene i stide svog tela, zbog čega nose odeću koja ne ističe njihove obline kako bi pospešile svoje samopouzdanje. A onda se dodatno prejedaju pa osećaju krivicu povodom toga. Ili razvijaju kognitivni stil u kome potkrepljuju svoj doživljaj manje vrednosti, samo zato što nemaju izvajanu figuru. Vežbanje ti pomaže da imaš zdravo telo i da se osećaš ispunjenije, nezavisno od sredine. Psiholozi će ti pomoći da razviješ samopouzdanje i promeniš stari način razmišljanja u kome je tvoja vrednost uslovljena jedino postizanjem određenih ciljeva.
